ЗБОГ СПОРАЗУМА КОЈЕ СУ – У СТАЊУ УРАЧУНЉИВОСТИ – ПОТПИСАЛИ СА ТАЧИЈЕМ И МУСТАФОМ

  • ДОБРОСАВ ДОБРИЋ: Од председнице републичке Скупштине смо више пута тражили да распише изборе за четири општине, што она није учинила. Сада ћемо покренути петицију са истим захтевом, а ако ни тада не дође до реализације, и против Маје Гојковић ћемо поднети кривичну пријаву да бисмо се изборили за наше право
  • МАРКО ЈАКШИЋ: Влада Србије је Бриселским споразумом пристала да не омета пријем Косова у бројне међународне организације и институције. Зато Владе Дивац није гласао против пријема Косова у МОК. Премијер Вучић је пре пар месеци у Бечу седео за столом где је преко пута њега била косовска застава са двоглавим орлом и – није се бунио, а сада о нашим светињама треба да се старају они који су им нанели највише зла
  • РАДЕНКО НЕДЕЉКОВИЋ: Кривично дело чине и сви који учествују у имплементацији Бриселског споразума.  Од административних прелаза се прави права граница, док је граница са Албанијом практично потпуно отворена

ГРАЂАНИ и посланици Скупштине АП Косово и Метохија поднели су данас Вишем јавном тужилаштву кривичне пријаве против председника Владе Републике Србије Александра Вучића и бившег премијера , а сада првог потпредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића.

Кривичне пријаве су поднете због потписивања Бриселског споразума.

Исте мере ће предузети и према председници Скупштине Србије Маји Гојковић уколико не распише локалне изборе за четири општине на северу АП КиМ у којима већ годину и по дана постоји привремена управа, иако по Уставу Србије она не сме имати мандат дужи од шест месеци, саопштила је висока делегација Скупштине АП КиМ на данашњој конференецији у београдском Медија центру

Са тога места је упутила позив државном врху да у Скупштини Србије  стави ван снаге противуставни Бриселски споразум.

Јавности су се обратитли потпредседник Скупштине АП КиМ Добросав Добрић и чланови председништва покрајинске Скупштине  Раденко Недељковић и др Марко Јакшић, а већ на почетку су објаснили да грађанима Србије шаљу обавештење баш овим путем јер су „расположиви медији на северу Покрајине тотално затворени за било шта што није идентично Вучићевој политици”.

Добрић је на почетку нагласио да Скупштина АП КиМ ради по Уставу и закону Републике Србије: одржава седнице, доноси закључке и има бројне друге активности, те да је у том смислу одлука о прикупљању потписа подносилаца пријава донета још на фебруарском заседању покрајинског парламента.

Добрић је предочио да је пријава против Дачића поднета због основане сумње да је:

У стању урачунљивости, свестан свога дела, чије је извршење хтео, дана 19. 04. 2013. у својству председника тадашње Владе Србије у Бриселу, отклањајући препреке за извршавање кривичног дела «угрожавање територијалне целине» из члана 307 КЗ РС, преговарао са представником самозване и самопроглашене државе Косово, Хашимом Тачијем, са којим је постигао споразум, те парафирао Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа сагласивши се да супротно одредбама важећег Устава РС, Срби у општинама у којима чине већину формирају заједницу српских општина на Косову над којом заједницом Република Србија не би имала никаквих надлежности, да на Косову постоје јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција у коју се има интегрисати и сва полиција на северу, да на Косову постоји судска власт која би функционисала у оквиру јединственог правног система Косова, а не Републике Србије, као и да се локални избори у северним општинама одрже по законима Косова, а не по законима Републике Србије, помажући и омогућивши на тај начин сепаратистичкој тзв. републици Косово да успостави државне функције на читавој територији АП КиМ, чиме је извршио кривично дело припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл.320 Кривичног законика Републике Србије у вези са кривичним делом угрожавање територијалне целине из чл.307 Кривичног законика Републике Србије”.

Пријава против Вучића је, како је Добрић цитирао докумант, поднета „због основане сумње да је:

„У стању урачунљивости, свестан свога дела, чије је извршење хтео, дана 10.02.2015.године, у својству председника Владе у Бриселу, отклањајући препреке за извршење кривичног дела угрожавање територијалне целине из члана 307 КЗ РС у циљу финализације даље имплементације тачке 10 Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа од 19. 04. 2013.године, преговарао са представником самозване и самопроглашене државе Косовом Исом Мустафом, са којим је постигао споразум те парафирао Бриселски споразум о правосуђу којим се предвиђа успостављање судске власти Косова која се има интегрисати и функционисати у оквиру правног система Косова, супротно одредбама Устава Републике Србије које предвиђају јединство судске власти на целој територији Републике Србије, помажући и омогућивши на тај начин сепаратистичкој тзв.републици Косово успостављање судске власти на читавој територији АП КиМ , чиме је извршио кривично дело припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл.320КЗ РС у вези са кривичним делом угрожавање територијалне целине из чл.307 КЗ РС.”

У  Образложењу пријаве је наведено да је као последица спровођења Бриселског споразума дошло до распуштања скупштина општина Косовске Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока. „Одлуку о њиховом распуштању је донела Влада са циљем да се распишу локални избори, али не на основу закона Републике Србије, већ на основу косовских закона, како је то и предвиђено тачком 11.Споразума, што значи на основу прописа које су донели сепаратисти након што су прогласили своју независност. Локални избори су спроведени 03. 11. 2013, а били су расписани од стране Централне изборне комисије самозване државе Косово у складу са „косовским законом и међународним стандардима”, стоји у Образложењу.

– Од председнице републичке Скупштине смо више пута тражили да распише изборе за четири општине, што она није учинила. Сада ћемо покренути петицију са истим захтевом, а ако ни тада не дође до реализације, и против Маје Гојковић ћемо поднети кривичну пријаву да бисмо се изборили за наше право, најавио је Добрић.

Марко Јакшић је указао да је Влада Србије Бриселским споразумом пристала да не омета пријем Косова у бројне међународне организације и институције. Тако Владе Дивац није гласао против пријема Косова у МОК, премијер је пре пар месеци у Бечу седео за столом где је преко пута њега била чиста косовска застава са двоглавим орлом – а није се бунио, а сада о нашим светињама треба да се старају они који су им нанели највише зла, навео је Јакшић и прецизирао да Београд не може ниједан камен да постави на КиМ без дозволе Министарства науке Косова, имајући у виду да ће „Косово највероватније постати члан УНЕСКО-а”.

Врхунац је, како оцењује Јакшић, изјава премијера и директора Канцеларије за КиМ да „треба да се укину српске општине и да пет хиљада људи остане без посла, па не могу да испуне поглавље 35, јер би то значило прејудицирање статуса Косова” – као да цео Бриселски споразум није прејудицирање статуса, указао је Јакшић.

Он је подсетио да је власт Србије 03. новембра послала Жандармерију да под маскама разбија гласачке кутије пошто Срби из Косовске Митровице нису хтели да изађу на шиптарске изборе, и прва је оптужила Србе који су бојкотовали те изборе да су криви за убиство литванског полицајца. Власт је оптуживала и Србе са севера да су криминалци- јер су одбијали да плаћају порез влади у Приштини, а када је направљена интегрисана царина и Приштина почела да добија приходе од ње – Срби одједном нису више називани криминалцима, приметио је Јакшић и упитао: да ли ико у Србији живи боље откако је власт предала Косово, а знала је да говори да Србија неће да буде талац Косова које кочи њен напредак.

Због свега наведеног, закључио је Јакшић, подносимо кривичне пријаве против најодговорнијих актера предаје Косова да би спасили свест, част и образ Срба са КиМ.

Срби су се борили против Унмик, Кфор, Еулекса и Приштине „али оног момента кад је наша матична држава кренула да отписује КиМ, наше шансе су апсолутно смањене”!

Јакшић је на крају изнео и захтев Скупштине АП КиМ да Скупштина Републике Србије стави ван снаге Бриселски споразум, јер он води националној катастрофи.

Раденко Недељковић је оптужио власт да директно учествује у стварању независне државе  – што је погазила Устав Републике Србије, Резолуцију 1244 СБ УН и поступала ван одлука Уставног суда (који је рекао да је Бриселски споразум политички а не правни акт), као  игнорисањем резултата референдума 2012. године, на коме су Срби са КиМ рекли да су против увођења косовских институција.

Србе највише боли што им је одузет идентитет и што су асимиловани, а о томе никада нећете чути ни од једног представника власти у Београду, указао је Недековић, посебно упозоравајући да се од административних прелаза прави права граница, док је граница са Албанијом практично потпуно отворена.

Недељковић је истакао и да сви који учествују у имплементацији Бриселског споразума чине кривично дело и да подносиоци кривичних пријава против Вучића и Дачића очекују реакцију заштитника грађана и дражвног тужиоца.

Диана Милошевић

 

Извор: http://www.fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/gradjani-i-poslanici-skup%C5%A1tine-ap-kim-podneli-krivicne-prijave-protiv-vucica-i-dacica

marko-jaksicБеоград — Безбедносна ситуација у Косовској Митровици постала је драматична и највећу одговорност за несигурност Срба сноси Влада Србије, изјавио је Марко Јакшић.

Члан Председништва Демократске странке Србије Марко Јакшић оценио је да је након последњих инцидената ситуација у Косовској Митровици постала неподношљива.

„Ситуација у Косовској Митровици је постала крајње неподношљива. Сви потези Владе Србије у последње две године, пре свега интеграција Срба у косовски систем, када је висе од 500 припадника МУП-а Србије ушло у такозване косовске полицијске снаге, довели су до тога да је безбедносна ситуација у граду постала јако драматична“, рекао је Јаксић Агенцији Бета.

Према његовим речима, Срби у Косовској Митровици су били много безбеднији пре доласка мисије Еулекс на Косово и Метохију.

„Ситуација је била много боља од 2000. до 2010. године, док су момци с моста на Ибру одржавали ред у граду и док није било промета наркотика док данас на улици можете купити сваку врсту дроге. У том периоду није било пуцњава нити угрожавања живота, једино би Срби страдали после протеста од гумених метака и сузаваца“, казао је Јакшић.

Како је навео, нису сви инциденти који су се последњих дана догодили у Косовској Митровици имали етничке узроке.

„Сукоби који су се десили током Ускрса су били међусрпски сукоби две групе младића из Косовске Митровице и Звечана, али напад на седамнаестодишњег Николу Савељића, кога су без икаквог разлога напали људи које никад није видео, био је етнички мотивисан“, оценио је Јакшић.

Упитан како ће последњи инциденти утицати на положај Срба у Косовској Митровици, Јакшић је оценио да њихов опстанак највише зависи од потеза власти у Београду.

„Будућност Срба на северу Космета увек је била повезана са оним што што ради власт у Београду, без озбира што је покрајина по резолуцији 1244 Савета безбедности УН под патронатом УНМИК-а и КФОР-а. Ипак, после Бриселског споразума, опстанак Срба на Космету је угрожен у сваком смислу, што потврђује и податак да је прошле године у школе на северу Космета уписано десет одсто мање ђака“, рекао је Јакшић.

Додао је да су Срби нма Косову од 1999. до 2008. године „имали апсолутну подршку државе Србије“.

„Срби су тада имали подршку матице, имали су мотиве да се боре за опстанак на Космету, а сад, након што их је власт у Београду увукла у сепаратистичке парадржавне творевине у Приштини, они више немају будућност“, оценио је Јакшић.

(Преузето са: http://www.nspm.rs/hronika/marko-jaksic-bezbednosna-situacija-u-kosovskoj-mitrovici-je-dramaticna-najvecu-odgovornost-za-nesigurnost-srba-snosi-vlada-srbije.html )

Споразум о правосуђу на КиМ између права и политике
Друштво судија Србије упозорило да судски систем чини део јединственог правног поретка и да мора да буде организован у складу са Уставом Србије

sud-u-severno--delu-kosovske-mitrovice
Суд у северном делу Косовске Митровице

Испоставило се да је Споразум о правосуђу на Косову и Метохији, постигнут после дуге паузе у разговорима с Приштином, био премали корак за отварање првог преговарачког поглавља Србије са ЕУ. С друге стране, иако државни функционери тврде да је споразум статусно неутралан, део опозиције у Србији сматра да су преговарачи направили превелики искорак изван закона и да је уклапањем правосуђа у косовски систем још једна полуга српске власти предата Приштини. Влада Србије није имала никаквих сумњи, те су извештај о споразуму усвојили одмах, као и све остале договоре у оквиру Бриселског споразума.

Међутим, адвокат Бранко Павловић каже да се одлуком владе, договором у Бриселу или било каквим позивањем на Бриселски споразум, не може уређивати питање територијалне организације, надлежности и састава судова, зато што је то, кад говоримо о организацији и надлежности судова, материја која се уређује законом, односно, кад говоримо о саставу судова – то је, на основу Устава и закона, у искључивој надлежности Високог савета судства.

На такво тумачење Павловић се позива захваљујући одлуци Уставног суда Србије (УСС) да се прошле године изјасни ненадлежним за оцењивање уставности Бриселског споразума јер га не сматра правним актом.

„Да је Бриселски споразум међународни уговор, онда би се поставило питање његове веће правне снаге од закона, али би онда и био подложан оцени уставности. Пошто није, а није ни било који други правни акт, макар мање снаге од закона, онда се на њега није могуће позивати када се говори о овим питањима”, рекао је Павловић за „Политику”.

Друштво судија Србије (ДСС), позивајући се на закључке Скупштине овог друштва од 8. децембра 2013. године о јединствености судског система Србије и положају судија са КиМ, такође је позвало законодавну, извршну власт и Високи савет судства да имају у виду да „судски систем чини део јединственог правног поретка и да мора бити организован у складу са Уставом Републике Србије”. Упозорили су да „и судије са територије АП КиМ имају Уставом гарантовану сталност судијске функције, која им не може престати због укидања суда или непристајања да обављају судску функцију у судовима који се налазе ван судског система Републике Србије”.

Стога Павловић упозорава да су Споразумом о правосуђу прекршени закони Србије и да ће „судови на територији КиМ убудуће судити као део власти тзв. Републике Косово, под њеним грбом, називом, заставом и заклетвом, по њеним тзв. Законим, и то ће моћи само лица која имају њено држављанство, макар двојно”. „Никада ниједна пресуда неће моћи да буде разматрана, макар у последњој инстанци, пред судовима Републике Србије, односно све ће одлуке у коначном исходу по редовним и ванредним правним лековима доносити Приштина”, наглашава Павловић и указује да бојазан коју су изразили премијер Александар Вучић и министар правде Никола Селаковић – да неће бити довољно судија, представља свест о томе да судије неће хтети да пређу да суде у тзв. Републици Косово и да ће остати да буду судије Републике Србије. „Њима не може престати судијски мандат и до пензије имају право на судијску плату из буџета Републике Србије”, закључио је Павловић.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун уопште нема дилему да ли је овај споразум у супротности с нашим законима, јер указује на „специфичност” да на КиМ не можемо да спроводимо наше законе, не само због једнострано проглашене независности, него и због Резолуције 1244. „Ако се позивамо на Резолуцију 1244, онда на КиМ не могу да буду присутни наши судови, нити иједна наша институција, онда је то кршење те резолуције”, рекао је Дрецун за „Политику”, наглашавајући да је Бриселски споразум статусно неутралан.

Одговарајући на констатацију да постоје мишљења да је Споразум о правосуђу противзаконит са становишта законодавства Србије, Дрецун каже да је тачно да ће правосуђе функционисати у правном оквиру Приштине, али подсећа да се наши закони не примењују на КиМ и да смо ми ту територију по Резолуцији 1244 уступили на управљање Унмику.

„Извршена је насилна сецесија, коју ми не можемо да поништимо нашом вољом и сада успостављамо сарадњу третирајући те институције као привремене институције самоуправе да бисмо их довели у склад са Резолуцијом 1244, штитећи сопствени народ од самовоље тих судова који тамо раде”, закључио је Дрецун и позвао све који су супротног мишљења да „оду на КиМ и законима на које се позивају заштите Србе којима се суди и којима ће се судити”.

Биљана Митриновић
објављено: 24.02.2015.

Чланак преузет са:
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sporazum-o-pravosudju-na-KiM-izmedju-prava-i-politike.sr.html

Бивши, противзаконито смењени начелник косовско-митровачког округа, Раденко Недељковић, о узнемирујућем стању у окупираној српској покрајини и могућим даљим корацима београдског режима на путу правног насиља над космеским Србима

Раденко Недељковић

БИВШИ начелник косовскомитровачког Управног округа Раденко Недељковић оптужио је премијера Србије Александра Вучића и потпредседника владе Ивицу Дачића да су „Косово и Метохију и српски народ који тамо живи вратили у ропство“.

„На основу члана Александра Вучића, става Ивице Дачића и тачке Томислава Николића створена је независна држава Косово“, рекао је Недељковић на свечаној седници Скупштине АП КиМ одржаној у Косовској Митровици поводом Дана државности Србије.

Он је оценио да је „на Косову и Метохији извршено правно насиље и прекршени основни принципи Устава Србије, закони и Резолуција 1244 Савета безбедности УН“.

Скупштина АП КиМ, конституисана је 4. јула 2013, године, а чине је одборници распуштених скупштина четири српских општина на северу Косова и тадашње руководство.

Недељковић је упозорио да је потписивањем најновијег споразума у Бриселу омогућено властима у Приштини да могу да спроводе власт на целом Косову и Метохији.

Објавили ФАКТИ на свом сајту:
http://www.fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/nedeljkovic-vucic-i-dacic-su-srpski-narod-na-kim-vratili-u-ropstvo

Текст документа (АПКИМ-2015-2-15-1.pdf) и вест о одржаној скупштини објавио НСПМ на свом сајту:
http://www.nspm.rs/hronika/skupstina-ap-kosova-i-metohije-vucic-i-dacic-prekrsili-ustav-i-zakone-republike-srbije-zbog-cega-ce-biti-podneta-krivicna-prijava-protiv-njih.html

Чуди ме како је Данска могла да призна државу Косово, земљу у којој живе већином Албанци и који желе да Косово припоје Албанији, пита се Јепе Јакобсен, бивши припадник данског контингента НАТО у јужној српској покрајини.

eppe-jakobsen-04-foto-facebook_ff

У тексту објављеном у најпопуларнијим данским новинама “Јиланд постен” (а чији превод нам је послао наш читалац Саша Вујовић), Јакобсен износи своје виђење косовског проблема, ослањајући се и на сопствено искуство током боравка на Косову.

– Косово није држава, него део Србије. Истина је да је доста земаља признало Косово, и Данска, као независну државу, али УН су сигурне: Косово није држава. Доста регија у свету жели независност. Разлог за нову државу и померање граница мора бити да имате нацију која заслужује државу. Пример може бити Курдистан или Тибет, где народи имају свој језик и своју културу већ дуго, и немају своју матичну државу. Али на Косову не живе Косовари или косовски народ. На Косову живе Албанци, који су се населили на Косово. На северу је још доста Срба – пише Јакобсен.

Он подсећа да у свету има доста земаља које заслужују независност, али их његова Данска ипак није признала.

– Нисмо признали Курдистан, Тибет или Тајван, али Косово јесмо. Једини разлог због кога смо признали независно Косово је јер ту живи доста Албанаца, у том делу Србије. Зато потпуно разумем став Србије. Исто као што бисмо се ми противили да југ Данске (Sønderjylland) постане немачки, када би одједном ту већином живели Немци. То би у сваком случају отворило врата новом начину освајања територија, не тенковима и ратом, него дечјим колицима – закључује Јакобсен.

(Блиц)

НСПМ

foto_vest__1398276204Марко Јакшић

Дугогодишњи посланик са Севера Косова у парламенту Србије у прошлим сазивима, такође годинама најутицајнији, али за многе у Београду и најконтроверзнији лидер Срба са Севера Косова, препознат пре свега по свом тврдом ставу према међународној заједници, као и по  истрајности у одбрани политике ДСС-а, Марко Јакшић, ових дана је интересантни саговорник. Члан је Анкетног одбора републичког парламента који је недавно јавности доставио извештај о злоупотребама у трошењу републичког новца на Косову и Метохији у протеклим годинама.

Иако члан одбора, Марко Јакшић не подржава извештај. Не негира да је било злоупотребе у трошењу средстава. Међутим, за њега је спорна намера формирања Анкетног одбора и рада на оваквом извештају. Истовремено прозива државне судске органе да се нису бавили питањем злоупотребе у трошењу новца на Косову током протеклих година.

Ексклузивно за КоССев, Марко Јакшић говори о мањкавостима овог извештаја и улози ДСС у вршењу власти на Косову и Метохији у протеклим годинама.

Откуд Ваше неслагање у вези са извештајем?

– Ја сам једини који је гласао против тог извештаја и као политичка странка – једино смо ми били против тог анкетног одбора, не зато што се трошио новац, него због циља и намере са којим је Анкетни одбор основан.

Шта је била намера?

– Циљ и намера јесте да се кроз једну негативну кампању, пре свега грађанима Србије – Срби на Косову и Метохији предоче као криминалци, те да се тако створи фактичка ситуација у којој ће се Србија одрећи Косова и Метохије. Иначе, ако би се логика са којом је наводно основан овај одбор заиста и применила, онда би требало са много више права да се оснује Анкетни одбор за Србију, имајући у виду која су сва средства проневерена, покрадена…Онда бисмо имали Анкетни одбор за питање банака, па Анкетни одбор за питање Војводине. Када говоримо о банкама, сви знамо да је на тај начин Србија опљачкана за најмање 5 милијарди евра, а да никоме нија пало на памет да формира анкетне одборе. Фактички, нема сегмента где се новац није трошио на незаконити начин. Друго питање које сам поставио јесте – зашто Анкетни одбор? Ваљда полиција и истражни органи треба да раде свој део посла, али се онда не би постигао циљ због којег је и урађен извештај. А главни циљ јесте да се Срби са Косова и Метохије огаде јавности Србије.

Read More →

Архијеријски сабор прошле године није Његоша прогласио свецем, што нимало не умањује његову светост и што не значи да се и то једног дана неће догодити

Политика

Фото: Политика

Постати свјестан да Христово Васкрсење дарује човјеку хљеб вјечног живота, и да при том осмишљује и умножава наш хљеб свагдашњи, значи ослободити се и од растрзаности и страха од глади у свакодневној борби за економско преживљавање. Христово Васкрсење даје сигурност и наду у избављење чак од смрти, а камоли од свагдашњих животних тешкоћа и брига, изјавио је у Васкршњем интервјуу за „Политику” митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Празнујући најрадоснији хришћански празник, митрополит Амфилохије, који често износи контроверзне политичке ставове, и овога пута је остао доследан: он говори о искушењима пред којима се налазе народ и Црква, коментарише ток преговора између Београда и Приштине, као и односе Србије и Црне Горе, уз своја очекивања од будуће владе. И, као што сам каже, то чини без длаке на језику…

Васкрс је празник победе живота над смрћу, светлости над тамом и љубави над мржњом. Колико је данашњи човек растрзан у свакодневној борби да економски преживи од првог до првог у месецу, свестан значаја Христовог Васкресења ?

Заиста је Васкрс „празник над празницима”, празник побједе вјечног живота над смрћу, свјетлости над тамом, љубави над мржњом. Није случајно, само њега да поменемо, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац, у дубинама свеукупног бића назрео „ускрса сјеме”, „бића живоносну клицу”, да би пуноћу те живоносне тајне открио и посвједочио Личношћу вјечног логоса Божјег, васкрслог Богочовјека, који је „васкрсењем смрт поразио” (Луча Микрокозма). Бити свјестан те цјелесеобразности и сврсисходности утканих у свеукупну творевину, од најмањег до најсавршенијег бића, следовања свих бића по неком поретку, нарочито човјековог бића, није једноставно и лако, али је једино достојно човјека, као појединца и као заједнице.

Почетком марта на састанку поглавара православних цркава у Истанбулу заказан је за 2016. годину дугоприпремани Свеправославни сабор. Медији га већ називају „Осмим Васељенским сабором”, док патријарх руски Кирил каже да је реч о Сабору православних цркава. Шта очекујете од једног таквог сабрања? Која питања могу бити решена која оптерећују односе међу помесним православним црквама?

Садашњи Константинопољски Васељенски патријарх Вартоломеј већ пети пут сабира предстојатеље Помјесних православних цркава. Тиме се посвједочује јединство православља у свијету. Овогодишње сабрање је било припрема за Велики сабор цркве, који би требао да се одржи 2016. године у храму Свете Ирине у Цариграду. Сабор никад не проглашава сам себе за Васељенски – следећи сабор је био онај који би претходном давао назив Васељенског. У том смислу је наша Црква предложила да за Осми Васељенски сабор буде потврђен Сабор времена патријарха Фотија (879), он је и прихватан као такав на Истоку. А за Девети да буде проглашен Цариградски исихастички сабор (1341, 1351), који је потврдио учење Светог Григорија Паламе надумног разликовања у Тројичном Богу неизрециве божанске Суштине и вјечних божанских Енергија, којима се Бог јавља и открива свијету и човјеку и у којима је „једина нада” човјекова.

Сама чињеница да ће се одржати овај Велики свеправославни сабор, послије више од хиљаду година, од изузетног је значаја. Његово сабрање је од прворазредног значаја за свједочење и остваривање васељенске мисије Цркве. Међу темама предвиђеним за рјешавање на овом Великом сабору, главно је питање додјељивања аутокефалије и аутономије новим Црквама, као и питање црквене дијаспоре.

Данас је Православна црква раширена, први пут у историји, на такав начин – по читавом свијету. Зато је неопходно њено устројство и остваривање универзалне мисије прилагодити новим историјским условима и потребама. Значајне су и теме екуменског дијалога Цркве са оним Хришћанима који су одвојени од православља, у циљу остваривања Христове заповијести „да сви буду једно”. Значајна је и тема – улога Цркве као квасца за препород и преображај људског друштва уопште миром и богоданом и заданом слободом Царства небеског, која отвара човјечанству, Христовим Васкрсењем – вјечне хоризонте.

Исто је тако важна и тема канонске теме светиње брака, поста, пасхалије, обнове у пракси саборног функционисања Цркве на универзалном плану, уз очување саборности помјесног карактера Цркве. Овим посљедњим ће бити превазиђене и извјесне тензије које оптерећују односе међу помјесним Црквама. Од некадашње четири патријаршије (односно пет – прије одвајања првог Рима 1054), данас се Црква разрасла у 14 (аутокефалних) Цркава, са универзалном дијаспором и мисијом у читавом свијету. То је оно што и намеће регулисање узајамних односа међу помјесним Црквама у свјетлости тог развоја црквеног присуства у свеукупном свијету и њене обавезе и потребе „проповиједања еванђеља сваком створењу”.

Да ли очекујете да ће Свеправославни сабор донети одлуку да се напусти јулијански и пређе на грегоријански календар што унеспокојава многе вернике? 

Свеправославни сабор неће доносити одлуке о напуштању никеојулијанског календара ни о његовој замјени григоријанским. Докле не би дошло до евентуалне исправке оба астрономски непотпуна календара, у духу предлога знаменитог Милутина Миланковића изнесеног нашом Српском црквом на Сабору 1923. године у Цариграду, у Цркви ће, до даљег, по икономији, остати у употреби оба календара. Зато нека наши вјерни православни Хришћани буду спокојни у погледу календарског литургијског прослављања Бога, догађаја из Божанског домостроја спасења и светих угодника Божијих.

Својевремено сте изјавили да је Црква данас на територији Косова и Метохије у стању у каквом је била за време Отоманског ропства. Да ли очекујете да ће се бриселским преговорима положај СПЦ и српског народа поправити на Косову?Да ли сте променили ваш критички став према Бриселском споразуму?

Данасјепоновоактуелна, мождавишенегоикада, пророчкаЊегошеваријеч: „ОКосовогрдносудилиште, насредтебеСодомзапушио.”Али и она друга Ловћенског Тајновидца: „Надање се наше закопало, на Косово у једну гробницу.” У наше дане је муратовска отоманска тиранија на Косову повампирена и запечаћена натовским бомбардовањем. Бриселски споразум иде у правцу принудног озваничења од стране Србије тог запечаћења. Било би добро да они који иду на подворење и разговоре у Брисел, при сваком одласку прођу кроз рањену НАТО бомбама Кнез Милошеву улицу и да се присјете макар годишњице 6. априла 1941. године.

У интервјуу за „Политику”, поводом вашег учешћа на митингу због протеста према Бриселском споразуму, у свом метафоричком говору, поручили сте влади да у њој треба да умре оно што је болесно, а да васкрсне оно због чега постоје влада и парламент. Мислите ли да ће нова влада Србије бити здрава, бар према вашој дијагностици?

Претходна Влада Србије је „легла на руду” натовске и ештоновске Европе. Народ и Црква не губе наду да ће нова влада вратити Косово и Метохију из Брисела у Уједињене нације, чија је цјеловита Србија чланица са Косовом и Метохијом, њеном жилом куцавицом, и да ће очувати свој свенародно потврђени Устав, гарант цјеловитости Србије.

Очекујете ли да ће на предстојећем Мајском сабору Светог архијерејскогсинода, бити изабрани нови епископи на местима упражњених епархија којима управљају администратори?

Ово­го­ди­шњи мај­ски Ар­хи­је­реј­ски са­бор, по иза­зо­ви­ма и про­бле­ми­ма ко­ји сто­је пред њим, по мно­го че­му је сли­чан по­сли­је­рат­ном са­бо­ру из 1947. го­ди­не. Ве­ли­ки број упра­жње­них епар­хи­ја (не­дав­ним упо­ко­је­њем Ми­тро­по­ли­та Јо­ва­на упра­жње­на је и ве­о­ма зна­чај­на За­гре­бач­ко-љу­бљан­ска ми­тро­по­ли­ја), њи­хо­во по­пу­ња­ва­ње, арон­да­ци­ја дво­ми­ли­он­ске Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке (још је Па­три­јарх Па­вле пред­ло­жио ства­ра­ње у Бе­о­гра­ду дви­је но­ве епар­хи­је) и евен­ту­ал­но не­ких дру­гих епар­хи­ја, освје­тља­ва­ње но­вих усло­ва у ко­ји­ма жи­ви и дје­ла на­ша Цр­ква по­сли­је рас­па­да Ју­го­сла­ви­је и ши­ре у сви­је­ту (у Евро­пи, Аме­ри­ци и Аустра­ли­ји), при­пре­ма­ње за бу­ду­ћи Ве­ли­ки са­бор Цр­кве Хри­сто­ве (2016), и ње­но свје­до­че­ње Хри­ста у са­вре­ме­ном сви­је­ту, уна­пре­ђе­ње цр­кве­не про­свје­те и вје­ро­на­у­ке, ка­ко у шко­ла­ма та­ко и при хра­мо­ви­ма, пи­та­ње рас­пе­тог Ко­со­ва и уоп­ште стра­да­ња Цр­кве и хри­шћа­на на Бли­ском ис­то­ку, у Укра­ји­ни, у сви­је­ту… Све су то жи­вот­не те­ме, као и дру­га ак­ту­ел­на пи­та­ња ко­ја сто­је пред на­шом Цр­квом у овом исто­риј­ском тре­нут­ку.

Да ли ћете поново покренути поступак пред мајским сабором да се Његош прогласи за свеца, јер се прошлогодишњи сабор није одазвао вашем предлогу да Његош постане светитељ? Какав односимају верници митрополије према Његошу који је неоспорни великан наше књижевности. Да ли га верници више доживљавају као светитеља или просветитеља?

Није Црква, још мање њени сабори, она која проглашава свеце. Сами Бог је онај који поједине личности обдари даровима и прослави својом светошћу. Свеци су прије свега и изнад свега – Божији свеци. Од апостолских времена, времена древних мученика Христових и учитеља и просветитеља светих отаца Цркве, поштовање такви Божијих изабраника и свједока, започињало је на мјесту гдје су живјели и Христа посвједочили, а онда је оно преношено и на васељенски план. Тако се код нас ширило, без било какве формалне канонизације, поштовање и прослављавање Светих Ћирила и Методија, Светог Јована Владимира, Симеона Мироточивог и Светог Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, само неке од њих да поменемо. Исто то важи и за Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Поред тога што је поштован као велики пјесник, богослов, филозоф и државник, од времена његовог упокојења називан је и светим, при преносу његових моштију на Ловћен (1854), десна рука која је писала „Лучу Микрокозму” нађена је нераспаднута. Свети владика Николај га је у „Религији Његошевој” с правом назвао „великомучеником” (шта ли би тек рекао за њега послије седам његових сахрана и рушења његове гробне цркве?).

Као такав, он је поводом 200година од његовог рођења прослављен у Цетињском манастиру, службом и иконом, па се и даље прославља, нарочито у Митрополији црногорско-приморској, али шире од ње. Архијерејски сабор га није прошле године уписао у календар што нимало не умањује његову величину и светост и што не значи да се и то једног дана неће догодити. У Црној Гори се он доживљава не само као велики пјесник и просветитељ, него и као пророк и светитељ, ништа мање од његовог стрица Светог Петра Првог, кога је он сам (1834) прибројао лику светих, и поред противљења ондашње Карловачке митрополије, а онда га сва Црква прихватила.

————————————————————
Црногорски секретари СКОЈ-а

Власти у Подгорици и Београду се све чешће поручују како су односи две државе све бољи. Да ли се могу поправљати односи Србије и Црне Горе, ако се део монаштва и свештенства Митрополије црногорско-приморске још третира као „непријатељски елемент”, јер не могу да легализују свој боравак?

Прогон Православне цркве српске у Црној Гори и њеног свештенства, посљедица је незнања и предрасуда о томе шта је уствари Црква, наслијеђених некима од црногорских властодржаца од претходне атеистичко-брозовске идеологије. При томе, носиоци тог идеолошког концепта, намјесто да организују данашњу Црну Гору по узору на Краљевину Црну Гору и на савремене европске државе (посебно што се тиче односа Цркве и државе), они је темеље на давно превазиђеном концепту племенско-родовске заједнице.

С обзиром на то да је Митрополија црногорска, брдска и скендеријска Петровићевског времена стварала државу Црну Гору у циљу ослобођења свеукупног српског етноса и Балкана, творци нове авнојевске сужене Црне Горе, хтели би да Цркву ставе у функцију свог трибалног концепта државе и племенско-партијског етатизма и да је подреде својим идеолошким интересима. Надати се да је то транзициона болест плаћања данка марксистичко-титоистичком васпитању и наслеђу црногорских секретара СКОЈ-а и кумровачких ђака, „допингованог” племенским црногорством, јединственим такве врсте у модерној Европи.

Read More →